Kuda posle smrti

Sagledavanje tajne zagrobnog života i pakla

Uvod: Želim da znam istinu

Svaka knjiga koja se bavi pitanjima koja uključuju emocije, kao što je pitanje smrti, sigurno će biti nepotpuna i tako će čitaoca ostaviti donekle nezadovoljnim. S ovom temom se hvatamo u koštac hiljadama godina, a ipak mudraci, filozofi i teolozi još uvek nisu dali potpune odgovore na sva moguća pitanja. Ključni problem je, svakako, to što među nama nema ljudi koji su iskusili smrt, i koji bi mogli da nam kažu šta im se desilo. Mrtvi ne govore.

Doduše, neki ljudi tvrde da su bili umrli i da su nazreli obrise zagrobnog života. U knjižarama ćete uvek naći poneku knjigu čiji autor tvrdi da se vratio iz mrtvih: Dokaz o postojanju Neba, Moj poslednji dah, Rođenje zvano smrt... Gotovo je sigurno da ćete nešto od ovoga naći na polici. To su priče ljudi koji tvrde da su “na prstima hodali po ivici ambisa” i nakratko u nj zavirili. Najčešće samo par trenutaka, a onda ih je defibrilator iznenada vratio u sadašnji svet. Oni zapravo nikada nisu pali u taj ambis. Nedostaju nam izveštaji ljudi koji su duže vremena bili mrtvi pre nego što su se vratili u život. Naravno, imamo primer Isusa Hrista i Lazara, ali niko od nas ne poznaje nekog poput njih dvojice, s kim bismo mogli da razgovaramo – što znači da ne možemo da se oslonimo na svedočenja koja danas postoje.

Ova knjiga ne sadrži uobičajena lična svedočenja, osim neka usputna. Takođe, ona ne daje detaljnu naučnu analizu smrti. Umesto toga, čitaćete razmišljanja sredovečnog čoveka koji je, veoma svestan svoje smrtnosti, ispitivao šta Biblija kaže o ovom predmetu – uz kratke osvrte na religijsku istoriju. Ne pokušavam da odgovorim na sva vaša pitanja, već samo da vas zaintrigiram da istražujete ovu temu. Uostalom, i vi i ja ćemo, s ostatkom ljudskog roda, na kraju života okončati svoje traganje.

Nadam se da ćete, kada završite s čitanjem ove knjige, potražiti još neke na istu temu. Verujem da ćete nastaviti proučavanje – a naročito da ćete odvojiti vreme da ispitate šta sveta knjiga Biblija zapravo govori o ljudskoj prirodi, o životu, smrti i večnosti. Tokom proteklih dve hiljade godina, narodna verovanja i sujeverja uticali su na razumevanje ove teme. Zato je potrebno da moderan proučavalac pažljivo razlikuje ove dodatke od onoga što su naši preci zapravo mislili.

Naše društvo je opsednuto smrću. Možda je razlog tome taj što smo sebe toliko izložili prikazivanju nasilne smrti u bioskopima, a sada i na ogromnim LCD ekranima u sobama, da smo stekli imunost na svoj najgori strah. Možda se misli da ćemo, ako se nagledamo smrti, manje strahovati od nje. Naravno, može se tvrditi i suprotno: to što je u većini slučajeva smrt koju gledamo na ekranu nasilna, besmislena i bezosećajno predstavljena može da znači da ovakvim izborom zabavnog programa samo pojačavamo svoje strahove.

Ipak, zanimljivo je da, što se više upuštamo u kulturu smrti kroz industriju zabave, to manje vremena trošimo za suočavanje s realnošću. Naši preci – u evropskim kulturama, u svakom slučaju – držali su izložena tela članova porodice u svojim domovima nekoliko dana pre sahrane, i na taj način su imali blisko iskustvo sa smrću. Nekadašnje bdenje sada je svedeno na kratko posmatranje u kapeli. Nadam se da ćete u toku čitanja ove knjige zastati da razmislite malo dublje o ovoj temi. Bez obzira na to koliko vešto prerušavamo smrt tapaciranim kovčezima i prekrasnim buketima cveća, ne možemo da zaustavimo neizbežno: svi ćemo umreti – uključujući i vas i mene. Dobro je i lepo što će naši ožalošćeni pričati o nama dirljive priče i pevati tužne pesme, ali oni će otići kući, a mi ćemo ostati u svom kovčegu.

Da li su ove moje reči dovoljno direktne?

Što se mene tiče, ja ne želim bajke o smrti. Iako uživam u dobrim pričama i mitovima drevnih civilizacija, želim da znam šta će se zaista desiti kada umrem. Još sam u ranoj mladosti shvatio da sam i ja smrtan. Kada bude došao moj red, i kada poznanici odu na posluženje posle sahrane, ja ću ostati sam u hladnoj zemlji, čekajući da neki ljudi zatrpaju sanduk s mojim telom.

Ne želim izmišljene priče. Hodam po mostu između mladosti i starosti, i želim da znam istinu. “Sa znojem lica svog ješćeš hleb”, upozorava nas Biblija, “dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.” (1. Mojsijeva 3:19) Život je težak, i život ima kraj. To nije samo izreka ili kratka misao s interneta; to je istina.

Znam da će doći kraj, ali šta se onda dešava?

Ne želim prazne priče. Želim da znam istinu!